„Finansijski inženjering je primena matematičkih metoda u rešavanju problema u finansijama. Takođe je poznat kao finansijska matematika, matematičke finansije i računarske finansije. Finansijski inženjering koristi alate iz primenjene mate- matike, računarstva, statistike i ekonomske teorije. Investicione banke, poslovne banke, hedž fondovi, fintech kompanije, osiguravajuća društva, korporativni treasury i regulatorne agencije zapošljavaju finansijske inženjere.Ova preduzeća primenjuju metode finansijskog inženjeringa na probleme poput razvoja novih proizvoda, vrednovanja izvedenih hartija od vrednosti (HOV), strukturiranja portfolia, upravljanja rizicima i simulacije scenarija. Finansijski inženjeri, izgra- đujući veoma jake osnove veština, takođe mogu uspeti u ulozi analitičara baza podataka, stručnjaka za otkrivanje transakcija pranja novca i primenu veštačke inteligencije u razvoju novih programa. Kvantitativna analiza je donela inovacije, efikasnost i rigoroznost na finansijskim tržištima i u proces ulaganja. Kako se tempo finansijskih inovacija ubrzava, potreba za visoko kvalifikovanim ljudskim resursima sa specifičnom obukom iz finansijskog inženjeringa nastavlja da raste u svim tržišnim okruženjima.” (IAQF, 2021)

Na osnovu prethodno navedenog, može se zaključiti da je prilikom kreiranja konkretnog proizvoda finansijskog inženjeringa neophodno da inicijator/ inovator uzme u obzir sledeće parametre: finansijsku strukturu posla, izvore i cenu finansiranja (koja bi trebalo da bude niža od kamatne stope na kredit kod poslovne banke i istovremeno atraktivna za investitora), uticaj na likvidnost, umanjenje rizika (i/ili transfer i/ili osiguranje), očekivani profit, primenu rele- vantne pravne i poreske regulative uz korišćenje savremenih informacionih tehnologija. Postoji čitava lepeza proizvoda finansijskog inženjeringa, a kao najznačajniji su se profilisali: špekulativne obveznice, obveznice bez kupona, sekjuritizovana aktiva, finansijski derivati i repo poslovi.